Kada podobni postanu strucni...tesko nama

Nekada se znalo...u neke stvari se nestrucni nisu mesali, avaj bilo ih je sramota...dok je stida bilo... a sada? Sada se mnogi dice sa svojom nesposobnoscu, sa svojim neukim umom, kojime upropascavaju sve sto dotaknu. I dice se time... Ja nisam pametna da mislim da ce se zubar prihvatiti porodjaja, odnosno posla za koji nije strucan, ali kod nas, u ovoj zemlji snova, sve se moze...Sutra ce nam na svet donositi decu ne babice, vec bravari, stolari i ostali podobni, jer imaju veliku podobnost da budu strucni u necemu o cemu nemaju blage veze... I uopste taj ponos kada se mesaju u nesto o cemu ne znaju nista, pa kao uspesno razgovor dovedu do kraja?! Oh my God, pa zamislite na sta taj razgovor lici?! A tek kraj tog razgovora?! Kada pametan covek zacuti pred gomilom gluposti protiv koje ne moze da se bori, jer ne veruje svojim usima, ocima, umu...da li su to stvarni zvuci? Da li je to vredjanje necije inteligencije? Pa dokle vise?!? Sada to vise nije cudjenje, sada to vise nije razocarenje, sada je to gadjenje nad necim sto je neko dozvolio da se desava...Neko je takvima dao pravo, ljudi PRAVO da nesto kazu?!?!?!? A nemaju STA reci, ah, pa ne bar pametno...a gluposti, pa to moze svako da izgovara i cini... A nesto sto mi najvise smeta, to je mesanje u tudje stvari. Zapravo i konkretno, kada vide da nesto ide, da nesto dobro funkcionise, da je nesto uspesno i produktivno, onda se desava ovo "aj da raz*ebemo to, pa nece meni oni tu da rade nesto sto ja ne razumem i jos im sve ide od ruke" ... Ah kakav poraz zdravog uma, kakav poraz danasnje Srbije...poraz koji ostavljaju nasoj deci, da im se smeju ili dive?!  Da li ce ta deca nastaviti sistemom podobnosti i diviti se tome, ili ce neko biti dovoljno jak, umno jak, neko dovoljno hrabar da tolikoj gluposti stane na put? Neko ko nema "putera" na glavi???? Da li je danas nepozeljno biti uspesan u onome sto radis? Da li je uspeh danas osudjen na propast u samom startu? Da li danas ima mesta za pametnog coveka da ista ucini, ili da nemo gleda i posmatra svu kolicinu gluposti, neukusa, bezobrazluka i drskosti koja se desava njemu pred ocima??? Daj kreteni dosta je vise!!! Dosta!!! Gubite se u rupu iz koje vas je neko izvukao, ne bi li sebi obezbedio podrsku u vidu nestrucnog klimanja praznom glavom!!! Ili da se vratim optimizmu, i kazem punom glavom- ali gluposti (casa nije poluprazna, vec polupuna?) ... Kako i na koji nacin apelovati na milost da glupost prestane?!