Kada podobni postanu strucni...tesko nama

Nekada se znalo...u neke stvari se nestrucni nisu mesali, avaj bilo ih je sramota...dok je stida bilo... a sada? Sada se mnogi dice sa svojom nesposobnoscu, sa svojim neukim umom, kojime upropascavaju sve sto dotaknu. I dice se time... Ja nisam pametna da mislim da ce se zubar prihvatiti porodjaja, odnosno posla za koji nije strucan, ali kod nas, u ovoj zemlji snova, sve se moze...Sutra ce nam na svet donositi decu ne babice, vec bravari, stolari i ostali podobni, jer imaju veliku podobnost da budu strucni u necemu o cemu nemaju blage veze... I uopste taj ponos kada se mesaju u nesto o cemu ne znaju nista, pa kao uspesno razgovor dovedu do kraja?! Oh my God, pa zamislite na sta taj razgovor lici?! A tek kraj tog razgovora?! Kada pametan covek zacuti pred gomilom gluposti protiv koje ne moze da se bori, jer ne veruje svojim usima, ocima, umu...da li su to stvarni zvuci? Da li je to vredjanje necije inteligencije? Pa dokle vise?!? Sada to vise nije cudjenje, sada to vise nije razocarenje, sada je to gadjenje nad necim sto je neko dozvolio da se desava...Neko je takvima dao pravo, ljudi PRAVO da nesto kazu?!?!?!? A nemaju STA reci, ah, pa ne bar pametno...a gluposti, pa to moze svako da izgovara i cini... A nesto sto mi najvise smeta, to je mesanje u tudje stvari. Zapravo i konkretno, kada vide da nesto ide, da nesto dobro funkcionise, da je nesto uspesno i produktivno, onda se desava ovo "aj da raz*ebemo to, pa nece meni oni tu da rade nesto sto ja ne razumem i jos im sve ide od ruke" ... Ah kakav poraz zdravog uma, kakav poraz danasnje Srbije...poraz koji ostavljaju nasoj deci, da im se smeju ili dive?!  Da li ce ta deca nastaviti sistemom podobnosti i diviti se tome, ili ce neko biti dovoljno jak, umno jak, neko dovoljno hrabar da tolikoj gluposti stane na put? Neko ko nema "putera" na glavi???? Da li je danas nepozeljno biti uspesan u onome sto radis? Da li je uspeh danas osudjen na propast u samom startu? Da li danas ima mesta za pametnog coveka da ista ucini, ili da nemo gleda i posmatra svu kolicinu gluposti, neukusa, bezobrazluka i drskosti koja se desava njemu pred ocima??? Daj kreteni dosta je vise!!! Dosta!!! Gubite se u rupu iz koje vas je neko izvukao, ne bi li sebi obezbedio podrsku u vidu nestrucnog klimanja praznom glavom!!! Ili da se vratim optimizmu, i kazem punom glavom- ali gluposti (casa nije poluprazna, vec polupuna?) ... Kako i na koji nacin apelovati na milost da glupost prestane?!

Cole Porter song EVERYTIME WE SAY GOODBYE

The Doors Love Street

Creed With Arms Wide Open Music Video

One bourbon, one scotch, one beer

J.J. Cale - Cocaine

Bill Withers - Ain't No Sunshine

kud idijoti - glupost je neunistiva

something stupid...

stalno mi se vrti po glavi jedna misao...popularna mama. Da li smo do toga doveli nase roditeljstvo? Sada je jako popularno voditi brigu o decijem rodejndanu, organizaciji istog, previse ulaganja u taj jedan dan godisnje, decijeg zivota, zar ne? A ostali dani u godini? Kako ih provodi ta popularna mama? Koliko dnevno sati provodi kvalitetnog vremena sa svojim detetom? Uh, pa tesko je reci...tu su razni treninzi na koje deca moraju ici, pa igraonice, kompjuteri, bebi siterke i ostale komsinice koje uskacu u pomoc, razne radionice koje deca moraju vanskolski posecivati, da bi zadovoljili status modernog vremena u kojem mama zivi i radi, karijera ne sme i ne moze da trpi...Dete je svemu podredjeno, a njemu samome vrlo malo...ne bih da budem ohola, ili nerealna pa da kazem da mu se posredjuje samo taj jedan dan godisnje, u kome i on ima svoju ulogu slavljenika, koji takodje mora blistati tog dana, ali zapravo, kada se podvuce crta, to kvalitetno vreme ne postoji, deca ostaju zeljna ljubavi, bore se za svoje mesto u roditeljevom svetu modernizma. Mozda to i nije tako lose, ta deca nemaju vremena da imaju psiholoske probleme, jer su suvise zaokupljena borbom da ih neko primeti, a ne samo njihove uspehe, i postignuca. Mozda ih time ucimo da ojacaju (pod "mi", mislim na one koji to cine), a mozda ih samo postepeno uvodimo u svet kakav zivi jedan popularan roditelj, da bi jednog dana postao bas takav, ili da do tog dana stekne jednu od "vrlina" danasnjeg doba, zvanu sebicnost, ili veliko Ja. Psiholoski gledano, nezdrav zivot koji namecemo nasoj deci, kojoj ostaje buducnost, ne izgradjuje zdravu psihofizicku osobu, vec naizgled zdravu osobu, kojoj ce zaista biti potrebna pomoc u jednom trenutku svog zivota, od strane strucnog specijaliste, koji ce svoj minimalni trud debelo naplatiti, ali ce i to biti modni krik vremena koje predstoji... Ah, pa odvojite to vreme od friziranja, manikiranja, masaze, i svega sto cini kompletnu modernu zenu, i posvetite ga barem delom deci, jer nije kopletna osoba koja ima dete, ako sa njiom nema zdrav, kvalitetan i pun ljubavi odnos. Ljubim vas u modernizam danasnjice, i sumnjam da ce organizacija savrsenog rodjendana uspeti da zameni sav nedostatak paznje i vremena koje im dugujete. Da li smo sada svi popularni ili je to samo prolazna faza kao turbo folk u vremenu mraka koje je za nama?