I sada je kišovito...
Divna mi je, i dalje je volim.
Samo on nedostaje...
Kiša bez njega nije ista...
Sada ima i miris tuge.
Uvukla se tiho, i ne izlazi...
Samo padaj kišo, voleću te i dalje...kao i njega, ali bez njega...
Kiša sada daje šansu i suzama, pa se stope u kapi...a on ne zna da su medju kapima i moje suze...
Kiša...daje nov smisao onome "zauvek".
Slušam je i divim joj se.
Nije ona kao ja.
Jaka je, uporna, dostojanstvena, sa svojim mirisima, zvucima i nekim prećutanim rečima.
"Kiša. Nedostaješ."
Da- to su te dve jake reči...
Prejake.
